Fizika
Tekstovi iz oblasti fizike.
David Gross odgovara
Jul 23rd
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku u 2004. godini, David Gross, pristao je da odgovori na dvadesetak pitanja koja su mu postavljena putem facebook-a i Youtube-a. Neka od pitanja su vezana za veličinu univerzuma, detekciju neutrina, knjiga koje su uticale da studira fiziku, da li zakoni fizike stvarno postoje ili su oni matematika koja pojednostavljuje stvarnost, šta bi se desilo ukoliko bi putovali brzinom većom od brzine svetlosti itd.
Dobio je Nobelovu nagradu za otkriće asimptotske slobode (što je bilo važno za razvoj kvantne hromodinamike).
Više o Grosu možete naći na:
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2004/gross-autobio.html
Brajan Grin o teoriji struna [TED]
Jun 1st
Preporučujemo vam da pogledate jedno fantastično TED predavanje o teoriji struna. Predavač je čuveni teorijski fizičar i jedan od najpoznatijih fizičara teorije struna, Brajan Grin, koji je, između ostalog, i autor knjige Elegantni kosmos.
On u ovom predavanju govori o dodatnim prostornim dimenzijama i strunama kao tankim nitima koje u tim dimenzijama vibriraju i tako stvaraju sve čestice i sve sile u Univerzumum, tj. govori o teoriji struna kao objedinjujućoj teoriji koja može da da odgovor na pitanje zašto je Univerzum takav kakav jeste.
Filip Kiš i Janko Mihelić su preveli ovo predavanje na hrvatski pa na video snimku možete odabrati opciju za hrvatski prevod. A taj isti tekst možete pročitati i ovde:
_______
Godine 1919. praktički nepoznat njemački matematičar po imenu Theodor Kaluza iznio je vrlo odvažnu i, na neki način, bizarnu ideju. Rekao je da bi naš svemir mogao imati više od tri dimenzije koje svi poznajemo. Pored lijevo, desno, naprijed, nazad i gore, dolje, Kaluza je predložio da bi mogle postojati dodatne prostorne dimenzije koje iz nekog razloga još ne vidimo. More >
Princip neizvesnosti
Apr 11th
Bivši sekretar odbrane Donald Ramsfeld obično nije prvi čovek koga se setite kada se pomene analiza rizika, ali možda će ga istorija zapamtiti kao neku vrstu proroka. Njegova opaska o „nepoznatim nepoznanicama“ bila je izvrgnuta ruglu kao besmisleno obmanjivanje javnosti, ali pažljivija analiza pokazuje da je imao pravo. Jedna je stvar prepoznati rupe i nejasnoće u svom poznavanju neke situacije, a potpuno druga shvatiti da nepredviđene okolnosti mogu promeniti sliku događaja.
Kao i druge ljudske aktivnosti, i ekonomija u velikoj meri zavisi od nepoznatih nepoznanica – ali se one u donošenju ekonomskih odluka često mešaju sa poznatim nepoznanicama. Finansijska spekulacija je po svojoj prirodi rizična. Ali prava opasnost nije u samom riziku, već u činjenici da vrlo složeni proračuni rizika u ekonomskoj teoriji – čiji su autori za to osvajali Nobelove nagrade – stvaraju utisak da se rizik može kontrolisati.
O razlozoma poslednje finansijske krize govorilo se mnogo, a jedna od najzastupljenijih teorija je da je kriza nastala usled neadekvatne procene rizika. Tako bismo mogli da zaključimo da je predviđanje ekonomske budućnosti nemoguć zadatak. To tvrdi Nasim Nikolas Taleb u svojoj uticajnoj knjizi Crni labud [1], čija je glavna teza da se veliki ekonomski potresi nikada ne mogu predvideti, i da se dešavaju mnogo češće nego što se obično misli.
Istorijski sudar
Mar 31st
Juče, 30. marta 2010. godine, u 13:06 po lokalnom (i našem) vremenu, nakon dva neuspela pokušaja ranije tokom dana, u Velikom hadronskom sudaraču (LHC-u) u istraživačkom centru CERN kod Ženeve, postignut je sudar dva protona iz dva protonska snopa ubrzana do rekordne energije od 7 TeV (sedam biliona elektron-volti). Iako zanemarljivo mala energija za svakodnevni svet oko nas, za jedan proton ova energija znači brzinu od 99,9999 procenata brzine svetlosti. Otvorena je sezona lova na tamnu materiju, nove sile, nove dimenzije, supersimetrične čestice i Higsov bozon.
Ovim događajem LHC je utvrdio svoju poziciju najvažnijeg tekućeg eksperimenta na svetu. Od nezamislivo obilnih gomila podataka koji će biti dobijeni tokom sudara visokoenergetskih čestica u 27 kilometara dugačkom podzemnom tunelu fizičari očekuju da izvedu zaključke koji bi mogli promeniti naše poimanje sveta. Postojanje teoretski predviđenih i postuliranih čestica i oblika materije trebalo bi da bude potvrđeno u bliskoj budućnosti, simuliranjem uslova u kojima se svemir nalazio tek nekoliko trenutaka nakon Velikog praska.
Od stotine milijardi protona u snopovima, svega po nekoliko će se sudariti tokom jednog eksperimenta. Prema trenutnim planovima, LHC će raditi svakodnevno tokom narednih godinu i po do dve godine dana tokom kojih se očekuju rezultati koji bi potvrđivali trenutno prihvaćenu teoriju čestica znanu kao Standardni model, nakon čega bi se krenulo u potragu za famoznim Higsovim bozonom. Nakon ovog, naučnici se nadaju uspešnog perioda, LHC će ponovo biti ugašen zbog radova u okviru neophodnog rutinskog održavanja, provera i eventuelnih opravki. Nakon toga, LHC bi trebalo da se pokaže u svojoj punoj snazi, ubrzavajući subatomske čestice do energija od 14 TeV!
Iz CERN-a ponovno napominju i da pri ovim sudarima zaista može doći do pojave minijaturnih crnih rupa, ali i da bi novonastali objekti gotovo momentalno isparili, te nema razloga za strah da eksperimenti u LHC-u predstavljaju ikakvu opasnost po Zemlju i život na njoj.
Fun to imagine – Feynman
Mar 7th
Ovaj vikend pogledajte dva zanimljiva klipa iz serije koju je BBC napravio sa Ričardom Fajnmanom (Richard Feynman) 1983. godine – “Fun to imagine”.
Kada je jedan časopis proglasio Fajnmana za “najpametnijeg čoveka (smartest man on the world)” na svetu, pitali su njegovu majku šta ona misli o tome. Ona je rekla:
“Moj Ričard najpametniji čovek na svetu? Neka nam je svima Bog u pomoći…”
Pogledajte ova dva video fajla, drugi je vezan za jedan zanimljiv problem, razmislite pa pogledajte.
Problem ogledala:
Kada pogledate u ogledalo, i dotaknete desnom rukom desni stranu glave, u ogledalu vaš odraz dotakne levom rukom levu stranu glave, odatle možemo dobiti zaključak da su leva i desna strana izmešane u ogledalu. Ali zašto onda nisu vrh i dno izmešani u ogledalu, zašto je odraz glave i dalje u vrhu ogledala, a stopala na dnu? Kako ogledalo “zna” da izmeša levo i desno, ali ne i vrh i dno?
Uživajte u razmišljanju, a potom pogledajte i ova dva video fajla:
Jiggling Atoms
Mirror (Ogledalo)
Najbrži čovek na svetu
Feb 16th
Sigurno se sećate face nekog od crtanih junaka (Pere Kojota recimo) dok „jaše“ na raketi. Mislili ste da je to čista fikcija? Prevarili ste se, svima njima je uzor bio Džon Step.
Pukovnik Džon Step je rođen 11. jula 1910. godine u Brazilu. 1931. godine Džon Step diplomira na Bejlor Univerzitetu u Teksasu, a 1940. godine dobija doktorat iz biofizike. 1944. godine odlazi u rat. Tokom 1928. godine odlazi da poseti ujaka i ujnu, njegova dvogodišnja rođakinja je uletela u požar i bila gadno spaljena. Pomagao je medicinskoj sestri 63 sata pre nego što je nesrećno dete preminulo. To je bio prvi put da je video da je neko umirao, i odlučio je da svoj život posveti medicini, i to mu uspeva nakon doktorata kada uspeva da ide na medicinsku školu pri Univerzitetu u Minesoti.
Džon Step dobija ponudu od vojske da učestvuje u seriji letova testirajući različite kiseonične sisteme u nehermitički zatvorenim avionima na visini od 12.2 km. U cilju poboljšanja sedišta u borbenim avionima, Step rizikuje i sopstveni život. 1946. godine postaje istraživač u aeromedicinskoj laboratoriji. Pokušavao je da pronađe način da zaštiti pilote od padova aviona. Proučavao je uticaj velikih ubrzavanja i usporavanja na ljudskom organizmu.
Kako rade 3D naočare?
Feb 10th
Poslednjih nekoliko godina, javnost je fascinirana 3D projekcijama određenih popularnih filmskih ostvarenja. Još uvek aktuelni „Avatar“ zadivio je i čitav svet kompjuterskim efektima, koji, ma koliko grandiozni bili sami po sebi, mora se priznati da su bili „oživljeni“ 3D tehnologijom. Ono što Vam verovatno nije poznato, jeste da je prvi 3D film snimljen jos dvadesetih godina prošlog veka, a pedesete godine nazivaju se „zlatnom erom“. Osamdesetih je tehnologija očevidno dovoljno napredovala za ponovni uspon, kada su brojni krupni nedostaci otklonjeni i dalji razvoj bio omogućen. Bacimo sada pogled na to kako zapravo 3D naočare rade?
Većina ljudi za vid koristi dva oka. Pri relativno malom razmaku od nekoliko centimetara, oči ipak uspevaju da sagledaju predmete iz dva različita ugla i u našem mozgu ove dve slike se obrađuju na takav način da mi možemo relativno precizno proceniti daljinu i veličinu predmeta. U bioskopu, projektor prikazuje dve različite slike u jednom momentu, a 3D naočare omogućavaju da jedna slika odlazi ka jednom, a druga ka drugom oku. Kompjuterskim alatima se te dve slike generišu kao fotografije iz dva, malo 
različita ugla. Ranija verzija podrazumevala je da su slike crvene i zelene, odnosno crvene i plave boje, te da naočare poseduju filtere istih boja i da je slika koja se posmatra obojena istim tonovima. Moderna verzija podrazumeva da su slike na ekranu formirane od svetlosnih zrakova različite polarizacije. Ponovo, naočare ka jednom oku propuštaju samo jednu sliku, jer okno sadrži polarizator iste orijentacije kao jedna slika i identično za drugo oko i drugu sliku.
Osim ovih, postoje i druge slične tehnologije koje rade po istom principu. Tvrdilo se da 3D naočare izazivaju glavobolje, te druge zdravstvene tegobe, ali trenutni zaključci ukazuju na to da nema negativnih posledica od korišćenja ovih naočara.
Top 10 fizičarskih video snimaka [Wired]
Jan 9th
Superfluidnost, Rubensova cev, Tesla coil, ferofluidi, superprovodnici, bumerang u 0 g, su samo neki od video fajlova koji su proglašeni za 10 zapanjujućih video snimaka iz fizike. Celu listu možete naći na sledećem linku.
Nadamo se da će vas sledeći video ispod zapanjiti. 
Intervju: Dublji pogled u kvantnu supu
Jan 8th
Prenosimo intervju iz Politike sa mladim fizičarom, Mihailom Čubrovićem, koji je prošlog leta objavio rad u “Science”-u.
Dublji pogled u kvantnu supu
Stanko Stojiljković
Devet desetina mog rada i proračuna na kraju završi u korpi za otpatke i verujem da u tome nisam izuzetak, kaže skromno naš mladi teorijski fizičar Mihailo Čubrović, koji u holandskom institutu „Lorenc” proučava kvantnu materiju.
Mihailo Čubrović
Zamislite neobuzdane elektrone koji jurcaju unaokolo ne nailazeći (a morali bi) ni na kakav otpor! To se, naravno, događa jedino u svojevrsnoj kvantnoj supi, u stanju nazvanom kvantno-kritično koje je superprovodno na visokoj temperaturi. Pojavu superprovodnosti je otkrio Holanđanin Hajke Kamerling Ones 1911. u Lajdenu (Holandija), čijim stopama u istom gradu (Institut „Lorenc”), na izvestan način, korača mlađani Srbin Mihailo Čubrović (24). Svoj prvi naučni članak iz astronomije napisao je kada je imao samo 12 leta!
Zašto nam Mesec ne padne na glavu?
Jan 7th
Možda zvuči kao dečije pitanje, ali zašto nam Mesec ne padne na glavu, ako je gravitaciona sila privlačnog karaktera? Ako je Njutnu jabuka pala na glavu, zašto Mesec nije?
Pogledajte sledeći video:
Šta mislite, da li je ovo objašnjenje dovoljno dobro 
?
