Astronomija
Tekstovi iz oblasti astronomije i astrofizike.
Satelit CoRoT i potraga za planetama nalik Zemlji
Jul 9th
Malcolm Fridlund iz Evropske Svemirske Agencije (ESA) opisuje potragu za ekstra-solarnim planetama i objašnjava kako nam one mogu pomoći u shvatanju porekla života na Zemlji.
Image courtesy of ESA
CoRoT
27 – Decembra 2006. godine, Francuska svemirska agencija CNES (Centre National d’Etudes Spatiales), ESA i njihovi partneri su lansirali satelit CoRoT (Convection, Rotation and planetary Transits) za potragu malih Zemljolikih planeta van Sunčevog sistema i uočavanje ‘zvezdanih potresa’. CoRoT je namenjen ispitivanju rotacije zvezda i konvekcije vrućeg gasa iz zvezdane unutrašnjosti. Takođe je namenjen i za detektovanje prelaza planeta između Zemlje i diska zvezda (tranzit planeta).
Sva tri fenomena se mogu proučavati merenjem promena intenziteta emitovane svetlosti sa posmatranih zvezda. Konvekcija iz unutrašnjosti zvezde uzrokuje smanjenje ili povećanje intenziteta svetlosti za milioniti deo. Područja intenzivne magnetne aktivnosti sprečavaju konvekciju, formirajući oblasti smanjene površinske temperature koje su vidljive kao tamne zvezdane pege. Usled rotacije zvezde, dolazi do male promene, u zavisnosti od broja zvezdanih pega na hemisferi koja je u našem vidnom polju; posmatrajući zvezdane pege možemo odrediti brzinu rotacije. Konačno, kada planeta na orbiti oko zvezde prođe između satelita CoRoT i zvezde, može se uočiti kao malo periodično smanjenje svetlosti zvezde.
Bestežinsko stanje i matične ćelije
May 12th
Bestežinsko stanje u letelicama na orbiti oko Zemlje, znano i kao mikrogravitacija, utiče na ljudsko telo mnogo ozbiljnije nego što se to obično misli. Ma koliko zabavno izgledalo lebdeti u unutrašnjosti svemirskog broda, mnogo je truda uloženo u to da se u takvim uslovima očuva zdravlje astronauta. More >
“Habl” u 3D
May 10th
Pre oko godinu dana izvršena je poslednja opravka svemirskog teleskopa „Habl“. Sedam astronauta je posetilo „Habl“ šatlom „Atlantis“. Njih četvorica su tokom 13 dana, u pet svemirskih šetnji, uz pomoć ručno upravljane robotske ruke šatla, zamenjivali pokvarene instrumente i dodavali nove, a zamenjeno je i šest „Hablovih“ baterija, svaka mase po 57 kilograma, koje su stare koliko i sam teleskop. Naročito je bila neophodna popravka elektronike nakon velikog kvara u septembru 2008. godine. Tokom misije posada je stigla i da telefonski razgovara sa predsednikom Obamom, kao i da postu
je na Twitter-u o svom radu.
Zbog čega se sada podsećamo misije od pre godinu dana? Između ostalog, posada „Atlantisa“ sa sobom je na put nosila specijalnu IMAX-ovu kameru, kojom je dokumentovala radove na Hablu. U martu ove godine, mesec dana nakon što je teleskop proslavio dvadeset godina svog postojanja, premijerno je prikazan ovaj dokumentarac. Film je urađen u popularnoj 3D tehnologiji, ponovno proslavljenoj poslednjih meseci filmovima „Avatar“ i „Alisa u zemlji čuda“ i traje svega 45 minuta.
„Hubble 3D“ režirao je Toni Majers, a narator je poznati glumac Leonardo DiKaprio. Film započinje pregledom „Hablove“ istorije, dok su u glavnom delu snimci radova posade. Na kraju, predstavljen je Kosmos onako kako smo ga upoznali uz pomoć „Habla“.
Za sada nije poznato da li će se i kada ovaj film pojaviti i kod nas. Trejler filma možete pogledati na: http://www.youtube.com/watch?v=SO4ZWJlROwE , a zvanična stranica na IMAX-ovom sajtu je (izuzetno spora tokom učitavanja, samo za brze konekcije): http://www.imax.com/hubble/ .
U Kruševcu osnovano Astronomsko udruženje “Eureka”
Mar 11th
U Kruševcu je dana 06. marta 2010. godine formirano i otpočelo sa radom astronomsko udruženje „Eureka“. Na osnivačkoj skupštini prisustvovali su svi stari, ali i novi članovi astronomske sekcije kruševačke gimnazije. Ovaj svečani sastanak otvorio je Zoran Tomić, student ekonomije na fakultetu u Nišu, bivši polaznik seminara astronomije u IS Petnica i saradnik astronomske sekcije. Govorio je o značaju astronomije kao nauke, njenom razvoju, interdisciplinarnosti i poseban akcenat je stavljen na značaju amaterske astronomije u svetu i Srbiji, kao i o mogućnostima astronoma amatera za doprinos razvoju nauke u celini.
Nakon ovog izlaganja pristupilo se radu i glasanju o statutu udruženja, članovima Upravnog i nadzornog odbora. Za predsednika upravnog odbora izabrana je profesorka fizike Dragana Milićević, a za potpredsednika Zoran Tomić. Sastanku članova astronomske sekcije i osnivača udruženja prisustvovao je i gospodin Dragan Radmilović, saradnik „Astronomskog magazina“ iz Novog Sada, saradnik astronomskog društva „Ruđer Bošković i član „ADNOS“ iz Novog Sada, koji je jedan od osnivača ovog udruženja. Ovaj sastanak je propraćen i od strane novinara iz regionalne televizije Kruševac.
Tog istog dana u 20 časova članovi novoformiranog udruženja organizovali su posmatranje na brdu Bagdala, tačnije fudbalski tereni iznad gradskih bazena. Korišćena su dva teleskopa (refraktor „Telescience“ 60/700 i reflektor 114/500). Ovom prilikom građani Kruševca imali su prilike da posmatraju Orionovu maglinu, Plejade, Mars i Saturn. Gospodin Dragan je poneo sa sobom laser kojim je održao kratko predavanje iz astrognozije i pre svega se zadržao na sazvežđu Orion, Bik, Veliki i Mali medved, govorio je o Plejadama i mitu koji je povezan sa njima i o najsjajnijoj zvezdi na noćnom nebu (Sirijus). Za to vreme Zoran Tomić je demonstrirao rad na teleskopima, ukazao na razlike između ove dve vrste teleskopa (reflektore i refraktore), održao kraće izlaganje na temu koordinatnih sistema i odgovarao na pitanja publike.
Udruženje će se pre svega baviti daljom popularizacijom astronomije i srodnih nauka u Kruševcu, ali i okruženju, uzimaće učešće na raznim projektima vezanim za astronomiju, baviti se edukacijom mladih, pripremom učenika iz astronomije za domaća takmičenja i uzimati učešća na astronomskim kampovima. O svojim aktivnostima u budućnosti udruženje će redovno obaveštavati građane i svoje članove. Trenutno je u planu izrada sajta udruženja i dobijanje potvrde o registraciji od ministarstva. Prostorije udruženja su u kabinetu za fiziku kruševačke gimnazije.
Dobrodošli!!!
Sunce na dlanu
Mar 8th
Zamislite da držite Sunce na dlanu!
Zahvaljujući timu astronoma, programera i umetnika, ukoliko posedujete iPhone ili iPod touch, ovako nešto više ne morate samo da zamišljate. Aplikacija razvijena kroz jedan od programa podržanih od strane NASA-e omogućava Vam da Sunce posmatrate na malom ekranu u sve tri dimenzije, obilazeći oko njega i uveličavajući regione sa aktulenom Sunčevom aktivnošću.
Da se ukratko podsetimo, još od Galilejevih prvih posmatranja kroz durbin bilo je jasno da naše Sunce nije savršena užarena lopta. Sunce je sačinjeno od užarene plazme, a njegovom površinom obično smatramo sloj nazvan fotosfera. Ova površina sačinjena je od ključajućih mehurova plazme među kojima se stvaraju snažna lokalna magnetna polja. Ona izazivaju pojavu hladnijih predela poznatih kao tamne Sunčeve pege, ali i niz drugih oblika Sunčeve aktivnosti poput protuberanci i homosferskih erupcija. Ove snažne eksplozije mogu izračiti količinu energije dovoljno za snabdevanje SAD strujom u narednih stotinu godina. Njihova snaga meri se energijom miliona i milijardi nuklearnih bombi. Sunčeva aktivnost, koja opada i raste tokom ciklusa od približno 11 godina, odgovorna je i za pojavu solarnog vetra, koji ima jak uticaj na Zemlju, njeno magnetno polje, naš život.
Fotografije koje navedena aplikacija koristi za prikazivanje trodimenzionalnog Sunca stižu na Zemlju sa dve letelice u sklopu misije STEREO (Solar-Terrestrial Relations Observatory, odnosno Opservatorija solarno-zemaljskih odnosa). Ove dve letelice snimaju Sunce iz dva različita ugla, te tako omogućavaju sklapanje trodimenzionalnih fotografija Sunca, stvarajući oduševljavajući pogled na 87% površine ove zvezde. STEREO misija je značajno doprinela proučavanju Sunčeve nemirne površine i svega što se na njoj dešava. Ova dešavanja snimaju se u ultraljubičastom delu spektra. Svi novi uočeni događaji i fotografije prosleđuju se aplikaciji na Vašem uređaju u kratkom vremenskom roku, te stoga gotovo da uvek imate “prenos uživo”. To važi kako za stranu Sunca koja je trenutno okrenuta ka Zemlji, tako i za suprotnu polusferu. Možete čak podesiti da se oglasi alarm kada na Vaš uređaj stignu podaci o najnovijem značajnom događaju. Naravno, paralelno sa fotografijama koje konstruišu 3D Sunce koje možete proizvoljno obrtati i pregledati, redovno stižu i vesti i najave predviđenih događaja.
Ime aplikacije opisane u ovom tekstu je “3D Sun” i moguće je download-ovati sa linka http://itunes.apple.com/us/app/3d-sun/id347089078 Uočićete da zapravo postoji niz sličnih aplikacija edukativnog karaktera. Naučnici i programeri su se udruženo bacili na iskorišćavanje širokih mogućnosti Apple-ovih uređaja. Neke od tih aplikacija prikazuju Zemlju u trodimenzionalnom prostoru, sadrže detaljnu mapu sveta ili imaju direktan pristup bogatim bazama fotografija astronomskih organizacija. Za ljubitelje nauke i tehnologije ovo je svakako znak da pri kupovini narednog telefona razmisle o naprednom iPhone-u, čije se cene kod nas trenutno kreću u rasponu od dve do tri stotine eura.
Voda na Mesecu
Mar 8th
Otkriće tragova vode na Marsu, ekstrasolarnoj planeti, ili čak i na malom ledenom satelitu Jupitera, Evropi, uvek je velika i očekivana vest. Svemir nas je po ko zna koji put iznenadio kada je tokom najnovijih astronautičkih misija otkrivena velika količina vode mnogo bliže no što smo se nadali.
U skorije vreme je na Mesecu, prevashodno na polovima, pronađeno više od 40 omanjih kratera, prečnika 2 do 15 kilometara, u kojima se nalazi zaledjena voda. Šta više, kao primese tog leda u nekim predelima identifikovani su ugljovodonici, najjednostavnija organska jedinjenja. Nije izmerena dubina leda u ovim kraterima, ali letelica kojom su posmatranja izvršena može da uoči led jedino debljine veće od nekoliko metara. Neke procene govore da se na Mesecu možda nalazi i do 600 miliona tona leda.
Prostor ovih kratera je večito zaklonjen od Sunčeve svetlosti. Temperature padaju i do svega 25 stepeni iznad apsolutne nule, što je hladnije od Plutonove površine. Ovi slojevi gotovo čistog leda pokriveni su zaštitnim slojem regolita, Mesečeve prašine, verovatno debljine nekoliko desetina centimetara. Ovaj suvi sloj može sprečiti isparavanje čak i u područjima izloženim Suncu. Takođe, uočeno je da se jedan deo leda na Mesecu nalazi u kristalnoj formi, umesto u amorfnoj formi u kojoj se uobičajeno nalazi na Zemlji. Osim vode i primesa ugljovodonika, primećene su i neznatne količine sumpor-dioksida i ugljen-dioksida.
Naučnici su izuzetno optimistični u pogledu ovih podataka. Smelo se čak spominje i mogućnost opstanka ljudske kolonije na Mesecu zahvaljujući resursima koji na njemu već postoje.
Misije kojima se došlo do ovog neočekivanog otkrića su pre svega Chandrayaan-1, indijska letelica, kao i LCROSS misija NASA-e. LCROSS misija sastojala se iz eksperimenta u kome je raketa snažno udarila u mesto blizu Mesečevog južnog pola. Učesnici u trenutnom detaljnom ispitivanju Meseca jesu takođe i Japan, Kina i Evropa.
Odakle voda na Mesecu? Dosadašnja saznanja ukazuju na to da postoji više uzroka za nastanak vodenog leda na Mesecu. Među tim uzrocima nalaze se interakcija sa solarnim vetrom, brzim oblacima materije izbačene tokom perioda visoke sunčeve aktivnosti, kosmičko zračenje koje može izazvati reakciju kiseonika i vodonika, a izvor vode, pa i spomenute uočene količine ugljovodonika jesu najverovatnije i asteroidi i komete.
Dok čekamo na nova posmatranja i nove eksperimente, jedno je sigurno. Mesec nikada više nećemo posmatrati samo kao suvu izbrazdanu kamenu lopticu.
Izvor: http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8544635.stm
Upoznajmo astronomiju i nebeska tela
Feb 20th
Dana 06.03.2010. godine planirano je da se održi javno posmatranje u Kruševcu pod nazivom „Upoznajmo astronomiju i nebeska tela“. Posmatranje organiziju učenici astronomske sekcije Gimnazije Kruševac i gospodin Dragan Radmilović iz Beograda, saradnik „Astronomskog Magazina“ iz Novog Sada i član astronomskog društva „Ruđer Bošković“ iz Beograda. Ovom prilikom javnost Kruševca će imati priliku da se bliže upozna sa lepotama noćnog neba, pre svega sa Mesecom i Marsom, kao i drugi objektima. Takođe građani Kruševca moći će da vide kako astronomi vrše noćna posmatranja, koje vrste opreme postoje i kako se njima rukuje. Članovi sekcije će zainteresovanim građanima objasniti detaljnije koje vrste teleskopa postoje i način njihovog funkcionisanja za vreme posmatranja.
Posmatranje će se organizovati na sportskim terenima kod gradskih bazena i posmatranje će se vršiti putem tri različita teleskopa. Vreme početka biće oko 20 časova.
Takođe istog dana će se izvršiti završne pripreme za osnivanje astronomskog društva u Kruševcu pod nazivom „Eureka“. Nakon dobijanja dozvole od strane nadležnog ministarstva društvo će početi sa aktivnim radom i omogućiti ljubiteljima astronomije u Kruševcu da se bolje upoznaju sa samom naukom i lepotama noćnog neba. O svemu ovome javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Da li se veličina galaksije može utvrditi pomoću tamne materije?
Feb 10th
Proučavajući kretanje jata galaksija na Kalifornijskom institutu za tehnologije 1934. godine, švajcarski astrofizičar Fric Zvicki je primetio da je njihova masa, prema njegovim posmatranjima, oko 400 puta manja od mase potrebne da bi se galaksije kretale izmerenim brzinama. Ovaj težak problem Fric je rešio pretpostavljajući postojanje posebnog oblika materije danas poznatog kao tamna materija.
Danas se pretpostavlja da hipotetička tamna materija čini 23% ukupne mase svemira (4% čini nama vidljiva materija a ostatak je još čudnija tamna energija), kao i da bi otkrivanje same prirode tamne materije bio jedan od najvećih uspeha moderne fizike i kosmologije, jer je postojanje tamne materije najbitniji element održanja teorije Velikog praska. Prema kosmolozima koji podržavaju teoriju Velikog praska, postoji mnogo glaksija koje čini samo tamna materija, te koje stoga još uvek nisu detektovane, kao i da je tamna materija imala veliku ulogu u evoluciji kosmosa.
Iako još uvek nije otkrivena priroda tamne materije, polovinom prošle godine astronomi odeljenja za teoretsku fiziku i kosmos Univerziteta u Granadi, predvođeni Eduardom Batanerom u saradnji sa odeljenjem za primenjenu matematiku, uspeli su da utvrde neke bitne osobine tamne materije. Novi matematički proračuni dali su opis raspodele tamne materije unutar galaksije. Za razliku od kompjuterskih simulacija, korišćenjem kojih se do sada pristupalo problematici, matematički modeli izvedeni iz pretpostavljenih osobina tamne materije zasigurno daju mnogo preciznije rezultate. Prema ovim otkrićima, koncentracija tamne materije unutar jedne galaksije najveća je u centru, te postepeno opada ka obodu galaksije. Grupa istraživača uklopila je znanje o dinamici galaksije sa određenim matematičkim modelima i razvila kompleksne funkcije koje predstavljaju dinamiku tamne materije.
Ovo istraživanje je bitno jer uvodi sasvim novo poglavlje u proučavanje galaktičke dinamike i, naravno, tamne materije. Profesor Bataner kaže da ovi rezultati ne mogu da otkriju pravu prirodu tamne materije, ali da omogućavaju ispitivanje nekih osnovnih parametara kao što je temperatura ove materije.
Izvor:
http://www.sciencedaily.com/releases/2009/06/090609073156.htm
Kruševački gimnazijalci dobili 100 sati korišćenja teleskopa u Kanadi
Jan 18th
Povodom Međunarodne godine astronomije 2009 MyTelescope.com je organizovao nagradni konkurs za projekte koji se odnose na poboljšavanje nastave iz astronomije i uvođenje robotizovanog teleskopa (pre svega teleskopa iz Kanade koji je u vlasništvu MyTelescope.com) u nastavu. Pravo da učestvuju imali su profesori i astronomi širom sveta.
Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije i to: osnovna škola (uzrast od 12 do 14 godina); srednja škola (15 do 18 godina); fakulteti (preko 18 godina) i nasumično izabran rad. Pobednik iz svake od ponuđenih kategorija dobio bi po 100 sati korišćenja teleskopa iz Kanade za realizaciju svojih projekata i korišćenja u obrazovanju.
Oprema sa kojom MyTelescope.com raspolaže je 10-inčni Schmidt Cassegrain teleskop sa filterima, kameru Star-light Express HX916s rezolucije 1300×1030 i softver za obradu fotografija. Vidno polje je oko 7×10 lučnih minuta. Više o konkursu na MyTelescope.com.
Učenici kruševačke gimnazije Bojana Zajić i Milutin Spasić, zajedno sa profesorkom fizike Draganom Milićević i bivšim učenikom (sada studentom treće godine ekonomije u Nišu i astronomom amaterom) Zoranom Tomić pripremili su projekat i uzeli učešće na konkursu. Tema projekta je “Određivanje osnovnih karakteristika Jupitera”. Projekat je namenjen učenicima srednje škole. Cilj je da se u uvodnom delu realizacije učenici što bolje upoznaju sa astronomijom kao naukom, metodama koje koristi u istraživanju, nebeskim objektima, instrumentima koje koristi u istraživanju, a da se nakon toga organizuje radionica gde će učenici primeniti stečena znanja i odrediti na osnovu posmatranja i prikupljenih podataka osnovne karakteristike Jupitera (masa, gravitaciono ubrzanje, prosečna gustina, kritična brzina).
16.01.2010. godine stiglo je obaveštenje od organizatora da su učenici kruševačke gimnazije dobili 100 sati korišćenja teleskopa. Prvih par sati koristiće se radi upoznavanja sa opremom i načinom rada, a ostatak za realizaciju gore navedenog projekta, kao i za pravljenje fotografija nebeskih objekata. Pored navedenog projekta nije isključeno da će, ako ostane dovoljno vremena, pokrenuti novi projekti (radionice) koje će učenici astronomske sekcije realizovati.
Pomračenje Sunca – 15. 01. 2010. godine
Jan 16th
Pomračenje Sunca je astronomska pojava koja se dešava kada Sunce baca Mesečevu senku na površinu planete Zemlje. Ova pojava se događa kada je Mesec u položaju konjunkcije, tj. kada se nalazi između Zemlje i Sunca. U toku jedne godine može nastupiti 2 do 5 pomračenja Sunca. Zavisno od udaljenosti Meseca i Sunca od Zemlje, kao i od položaja posmatrača na Zemlji, može nastupiti jedna od tri vrste pomračenja Sunca: potpuno, delimično ili prstenasto.
U slučaju potpunog pomračenja Sunca, Mesečev disk će potpuno prekriti Sunce. Potpuno pomračenje Sunca se može opaziti sa relativno uskog pojasa na Zemljinoj površini preko kojeg prelazi Mesečeva senka. Posmatrači koji se nalaze u nešto širim pojasevima oko putanje potpunog pomračenja nalaze se u Mesečevoj polusenci, te mogu videti samo delimično pomračenje Sunca, dok se sa ostalog dela Zemlje ne može videti pomračenje. U trenutku neposredno pre potpunog pomračenja, kada se poslednji zrak Sunca probije iza Mesečevog diska, događa se pojava tzv. “dijamantskog prstena”. Ista se pojava može uočiti i neposredno nakon pomračenja.
Prstenasto pomračenje se događa kada je Mesec u apogeju (najudaljenije od Zemlje), a Zemlja u perihelu, kao i u svim drugim trenucima kada je Mesečev disk na nebu manji od Sunčevog, može doći samo do prstenastog pomračenja Sunca, jer Mesečev disk ne može u poptunosti da prekrije Sunce.
15. januara tekuće godine odigrao se jedan nesvakidašnji fenomen vezan za pomračenje Sunca. Dogodilo se najduže pomračenje ikad, koje je trajalo oko 11 minuta. Stručnjaci iz NASA i pariskog Instituta za nebesku mehaniku su saopštili da će se ovaj događaj ponoviti tek 23. decembra 3043. godine. Međutim ovo pomračenje Sunca nije bilo potpuno. Zbog toga što se Mesec nalazio u apogeju odigralo se prstenasto pomračenje.
- Putanja pomračenja
Ovaj događaj bio je vidljiv za stanovnike Centralnoafričke Republike, Čada, Konga, Ugande, Kenije, Somalije, stanovnike na jugu Indije, na severu Šri Lanke, Mjanmara i Kine.
Iz naših krajeva ovaj događaj je mogao da se vidi u vreme izlaska Sunca (ali zbog oblčnog vremena nije moglo da se posmatra). Mesec je prekrio mali deo Sunca, nekih par procenata, pa se radilo o delimičnom pomračenju. Neke od fotografija koje su zabeležili posmatrači iz Hrvatske možete videti na AM.
Naredno pomračenje koje ćemo moći da posmatramo iz naših krajeva odigraće se 4. januara naredne godine i to opet delimično pomračenje.
Izvori: B92.net i Astronomski magazin
