Tekstovi

Efekat leptira – leptir koji jednim zamahom svojih krila može da izazove (ili spreči) uragan mesec dana kasnije na drugoj strani Zemlje – je metafora za osetljivu zavisnost od početnih uslova, osobinu haotičnih sistema. „Efekat leptira“ („Butterfly Effect“) je film snimljen 2004. godine, veoma dobro prihvaćen od strane publike – trenutna prosečna ocena 7.8 na The Internet Movie Database sajtu, kao i daleko veća zarada od budžeta to potvrđuju. Naravno, fizičare će interesovati koliko je film „zaslužio“ svoj naziv, tj. koliko su dobro scenaristi shvatili koncept efekta leptira, a zatim ga uklopili u radnju filma. (Ovaj članak ne pretenduje da procenjuje umetničku vrednost ostvarenja, te ga ne bi trebalo posmatrati kao delo filmske kritike.)

Na prvi pogled radnja filma prati efekat leptira veoma dobro – glavni lik filma pokušava da ispravi stvari u životu koji u tom trenutku vodi, a koje percipira kao greške, tako što se pomoću dnevnika koje je vodio od malena vraća u trenutke o kojima je pisao, ponovo ih proživljava, svaki put drugačije nego prethodni, na taj način dovodeći do toga da njegova i sadašnjost njegovih bližnjih bude izuzetno drugačija. Ipak, dubljom analizom se ustanovljava da to zapravo nije dobra analogija sa efektom leptira.

Pre svega, jedna od najfascinantnijih osobina efekta leptira (po kojoj je i dobio ime) je ta osetljiva zavisnost, sa naglaskom na reč „osetljiva“. Promene u događajima iz filma koje protagonista proživljava iznova definitivno ne spadaju u grupu „malih“ budući da se radi o tome da li dolazi do seksualnih odnosa između dva deteta koja imaju ispod 10 godina dok ih otac devojčice, koji je i inicirao to, snima, a njen brat posmatra; da li grupica tinejdžera veoma jakom petardom nehotice ubija majku i njeno dete; da li jedan od tih tinejdžera brutalno ubija drugom omiljenog ljubimca ili treći tinejdžer ubija prvog, da spomenemo samo neke od tih događaja. Daleko adekvatnija upotreba ovog koncepta u filmu se može videti u ostvarenjima „Pokretna vrata“ („Sliding Doors“) i „Trči Lola trči“ („Run Lola Run“), gde naizgled nevažni događaji, kao što je putanja kojom ste mimoišli drugu osobu na ulici, dovodi do drastično različitih ishoda.

Dalje, bitna je činjenica da u slikovitom opisu efekta leptira on izaziva (ili sprečava) uragan na drugoj strani Zemlje, budući da je ceo haotičan sistem nerazdvojiv i da svaka promena u svakom delu biva proširena na ceo sistem. Sve promene početnih događaja u filmu „Efekat leptira“ dovode samo do promene života aktera filma, dok ostatak sveta ostaje praktično isti. Ovaj efekat je bolje prikazan u trilogiji filmova „Povratak u budućnost“ („Back To The Future“), gde čitav svet biva iz korena promenjen usled toga što je glavni lik u budućnosti zaturio sportski almanah.

Jedna od posledica „nerazdvojivosti“ dinamike haotičnih sistema i osetljive zavisnosti od početnih uslova je i činjenica da bukvalno svaka tačka u razvoju tog sistema predstavlja potencijalno mesto gde mala promena može da dovede do velike. U filmu „Efekat leptira“ to nijednom nije direktno implicirano, bilo kao tačno ili netačno, ali sama činjenica da protagonista mora da proživljava tačno određena sećanja je, što se efekta leptira tiče, pogrešna, budući da bi, opet, što se efekta leptira tiče, bilo kakva promena bilo kakvog događaja iz prošlosti dovela do nepredvidivih posledica po ceo svet, ako prihvatimo da taj sistem zaista jeste haotičan.

I pored toga što su autori „Efekta leptira“ očigledno pogrešno shvatili sam efekat leptira i njegove implikacije, autor ovog članka misli da film vredi pogledati, ako ni zbog čega drugog, a ono da biste videli šta nije dobra analogija efekta leptira.