Zoran Tomić
Student ekonomije u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Ulaže sve napore da završi ekonomiju i vrati se na pravi put: astronomiji, fizici. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti.
Homepage: http://www.facebook.com//group.php?gid=128571661713
Posts by Zoran Tomić
U Kruševcu osnovano Astronomsko udruženje “Eureka”
Mar 11th
U Kruševcu je dana 06. marta 2010. godine formirano i otpočelo sa radom astronomsko udruženje „Eureka“. Na osnivačkoj skupštini prisustvovali su svi stari, ali i novi članovi astronomske sekcije kruševačke gimnazije. Ovaj svečani sastanak otvorio je Zoran Tomić, student ekonomije na fakultetu u Nišu, bivši polaznik seminara astronomije u IS Petnica i saradnik astronomske sekcije. Govorio je o značaju astronomije kao nauke, njenom razvoju, interdisciplinarnosti i poseban akcenat je stavljen na značaju amaterske astronomije u svetu i Srbiji, kao i o mogućnostima astronoma amatera za doprinos razvoju nauke u celini.
Nakon ovog izlaganja pristupilo se radu i glasanju o statutu udruženja, članovima Upravnog i nadzornog odbora. Za predsednika upravnog odbora izabrana je profesorka fizike Dragana Milićević, a za potpredsednika Zoran Tomić. Sastanku članova astronomske sekcije i osnivača udruženja prisustvovao je i gospodin Dragan Radmilović, saradnik „Astronomskog magazina“ iz Novog Sada, saradnik astronomskog društva „Ruđer Bošković i član „ADNOS“ iz Novog Sada, koji je jedan od osnivača ovog udruženja. Ovaj sastanak je propraćen i od strane novinara iz regionalne televizije Kruševac.
Tog istog dana u 20 časova članovi novoformiranog udruženja organizovali su posmatranje na brdu Bagdala, tačnije fudbalski tereni iznad gradskih bazena. Korišćena su dva teleskopa (refraktor „Telescience“ 60/700 i reflektor 114/500). Ovom prilikom građani Kruševca imali su prilike da posmatraju Orionovu maglinu, Plejade, Mars i Saturn. Gospodin Dragan je poneo sa sobom laser kojim je održao kratko predavanje iz astrognozije i pre svega se zadržao na sazvežđu Orion, Bik, Veliki i Mali medved, govorio je o Plejadama i mitu koji je povezan sa njima i o najsjajnijoj zvezdi na noćnom nebu (Sirijus). Za to vreme Zoran Tomić je demonstrirao rad na teleskopima, ukazao na razlike između ove dve vrste teleskopa (reflektore i refraktore), održao kraće izlaganje na temu koordinatnih sistema i odgovarao na pitanja publike.
Udruženje će se pre svega baviti daljom popularizacijom astronomije i srodnih nauka u Kruševcu, ali i okruženju, uzimaće učešće na raznim projektima vezanim za astronomiju, baviti se edukacijom mladih, pripremom učenika iz astronomije za domaća takmičenja i uzimati učešća na astronomskim kampovima. O svojim aktivnostima u budućnosti udruženje će redovno obaveštavati građane i svoje članove. Trenutno je u planu izrada sajta udruženja i dobijanje potvrde o registraciji od ministarstva. Prostorije udruženja su u kabinetu za fiziku kruševačke gimnazije.
Dobrodošli!!!
Upoznajmo astronomiju i nebeska tela
Feb 20th
Dana 06.03.2010. godine planirano je da se održi javno posmatranje u Kruševcu pod nazivom „Upoznajmo astronomiju i nebeska tela“. Posmatranje organiziju učenici astronomske sekcije Gimnazije Kruševac i gospodin Dragan Radmilović iz Beograda, saradnik „Astronomskog Magazina“ iz Novog Sada i član astronomskog društva „Ruđer Bošković“ iz Beograda. Ovom prilikom javnost Kruševca će imati priliku da se bliže upozna sa lepotama noćnog neba, pre svega sa Mesecom i Marsom, kao i drugi objektima. Takođe građani Kruševca moći će da vide kako astronomi vrše noćna posmatranja, koje vrste opreme postoje i kako se njima rukuje. Članovi sekcije će zainteresovanim građanima objasniti detaljnije koje vrste teleskopa postoje i način njihovog funkcionisanja za vreme posmatranja.
Posmatranje će se organizovati na sportskim terenima kod gradskih bazena i posmatranje će se vršiti putem tri različita teleskopa. Vreme početka biće oko 20 časova.
Takođe istog dana će se izvršiti završne pripreme za osnivanje astronomskog društva u Kruševcu pod nazivom „Eureka“. Nakon dobijanja dozvole od strane nadležnog ministarstva društvo će početi sa aktivnim radom i omogućiti ljubiteljima astronomije u Kruševcu da se bolje upoznaju sa samom naukom i lepotama noćnog neba. O svemu ovome javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Kruševački gimnazijalci dobili 100 sati korišćenja teleskopa u Kanadi
Jan 18th
Povodom Međunarodne godine astronomije 2009 MyTelescope.com je organizovao nagradni konkurs za projekte koji se odnose na poboljšavanje nastave iz astronomije i uvođenje robotizovanog teleskopa (pre svega teleskopa iz Kanade koji je u vlasništvu MyTelescope.com) u nastavu. Pravo da učestvuju imali su profesori i astronomi širom sveta.
Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije i to: osnovna škola (uzrast od 12 do 14 godina); srednja škola (15 do 18 godina); fakulteti (preko 18 godina) i nasumično izabran rad. Pobednik iz svake od ponuđenih kategorija dobio bi po 100 sati korišćenja teleskopa iz Kanade za realizaciju svojih projekata i korišćenja u obrazovanju.
Oprema sa kojom MyTelescope.com raspolaže je 10-inčni Schmidt Cassegrain teleskop sa filterima, kameru Star-light Express HX916s rezolucije 1300×1030 i softver za obradu fotografija. Vidno polje je oko 7×10 lučnih minuta. Više o konkursu na MyTelescope.com.
Učenici kruševačke gimnazije Bojana Zajić i Milutin Spasić, zajedno sa profesorkom fizike Draganom Milićević i bivšim učenikom (sada studentom treće godine ekonomije u Nišu i astronomom amaterom) Zoranom Tomić pripremili su projekat i uzeli učešće na konkursu. Tema projekta je “Određivanje osnovnih karakteristika Jupitera”. Projekat je namenjen učenicima srednje škole. Cilj je da se u uvodnom delu realizacije učenici što bolje upoznaju sa astronomijom kao naukom, metodama koje koristi u istraživanju, nebeskim objektima, instrumentima koje koristi u istraživanju, a da se nakon toga organizuje radionica gde će učenici primeniti stečena znanja i odrediti na osnovu posmatranja i prikupljenih podataka osnovne karakteristike Jupitera (masa, gravitaciono ubrzanje, prosečna gustina, kritična brzina).
16.01.2010. godine stiglo je obaveštenje od organizatora da su učenici kruševačke gimnazije dobili 100 sati korišćenja teleskopa. Prvih par sati koristiće se radi upoznavanja sa opremom i načinom rada, a ostatak za realizaciju gore navedenog projekta, kao i za pravljenje fotografija nebeskih objekata. Pored navedenog projekta nije isključeno da će, ako ostane dovoljno vremena, pokrenuti novi projekti (radionice) koje će učenici astronomske sekcije realizovati.
Pomračenje Sunca – 15. 01. 2010. godine
Jan 16th
Pomračenje Sunca je astronomska pojava koja se dešava kada Sunce baca Mesečevu senku na površinu planete Zemlje. Ova pojava se događa kada je Mesec u položaju konjunkcije, tj. kada se nalazi između Zemlje i Sunca. U toku jedne godine može nastupiti 2 do 5 pomračenja Sunca. Zavisno od udaljenosti Meseca i Sunca od Zemlje, kao i od položaja posmatrača na Zemlji, može nastupiti jedna od tri vrste pomračenja Sunca: potpuno, delimično ili prstenasto.
U slučaju potpunog pomračenja Sunca, Mesečev disk će potpuno prekriti Sunce. Potpuno pomračenje Sunca se može opaziti sa relativno uskog pojasa na Zemljinoj površini preko kojeg prelazi Mesečeva senka. Posmatrači koji se nalaze u nešto širim pojasevima oko putanje potpunog pomračenja nalaze se u Mesečevoj polusenci, te mogu videti samo delimično pomračenje Sunca, dok se sa ostalog dela Zemlje ne može videti pomračenje. U trenutku neposredno pre potpunog pomračenja, kada se poslednji zrak Sunca probije iza Mesečevog diska, događa se pojava tzv. “dijamantskog prstena”. Ista se pojava može uočiti i neposredno nakon pomračenja.
Prstenasto pomračenje se događa kada je Mesec u apogeju (najudaljenije od Zemlje), a Zemlja u perihelu, kao i u svim drugim trenucima kada je Mesečev disk na nebu manji od Sunčevog, može doći samo do prstenastog pomračenja Sunca, jer Mesečev disk ne može u poptunosti da prekrije Sunce.
15. januara tekuće godine odigrao se jedan nesvakidašnji fenomen vezan za pomračenje Sunca. Dogodilo se najduže pomračenje ikad, koje je trajalo oko 11 minuta. Stručnjaci iz NASA i pariskog Instituta za nebesku mehaniku su saopštili da će se ovaj događaj ponoviti tek 23. decembra 3043. godine. Međutim ovo pomračenje Sunca nije bilo potpuno. Zbog toga što se Mesec nalazio u apogeju odigralo se prstenasto pomračenje.
- Putanja pomračenja
Ovaj događaj bio je vidljiv za stanovnike Centralnoafričke Republike, Čada, Konga, Ugande, Kenije, Somalije, stanovnike na jugu Indije, na severu Šri Lanke, Mjanmara i Kine.
Iz naših krajeva ovaj događaj je mogao da se vidi u vreme izlaska Sunca (ali zbog oblčnog vremena nije moglo da se posmatra). Mesec je prekrio mali deo Sunca, nekih par procenata, pa se radilo o delimičnom pomračenju. Neke od fotografija koje su zabeležili posmatrači iz Hrvatske možete videti na AM.
Naredno pomračenje koje ćemo moći da posmatramo iz naših krajeva odigraće se 4. januara naredne godine i to opet delimično pomračenje.
Izvori: B92.net i Astronomski magazin
Big Dipper to Southern Cross
Jan 8th
Naša planeta i ceo Sunčev sistem je lociran u galaksiji zvanoj Mlečni put. Ona se svrstava u red prečkastih spiralnih galaksija. Nažalost, na noćnom nebu ne možemo videti celokupnu galaksiju (sami pogodite zašto), već samo jedan njen krak (i to susedni krak od onog u kome se mi nalazimo). Na južnoj hemisferi Mlečni put može na potpuno tamnom noćnom nebu (nebu bez Meseca) biti toliko svetao da pravi senke na Zemlji. Ipak, to je nešto o čemu ljudi sa severne hemisfere mogu samo da čuju, ali ne i da vide. Takođe lepote noćnog neba severne hemisfere su misterija za ljude sa južne.
“Big Dipper to Southern Cross” spaja ove dve hemisfere i zaista potvrđuje izreku “One People, One Sky” (Jedni ljudi, jedno nebo).
Ovaj projekat biće realizovan 8.01.2010. u periodu od 20 časova pa do 2 časa i 30 minuta ujutru. Koristiće se dva teleskopa, jedan sa severne hemisfere i jedan sa južne, u dva različita perioda. Nije potrebno nikakvo prethodno iskustvo ili predznanje. Ovo je jedinstvena prilika da se upoznate sa načinom rada profesionalnih noćnih posmatrača neba i da se upoznate sa lepotama noćnog neba.
Učesnicima će biti omogućeno da komuniciraju direktno sa domaćinima ovog događaja preko četa, tako da možete samo da posmatrate ili i da učestvujete u diskusiji.
Sve što vam je potrebno da bi ste učestvovali u ovom događaju jeste kompjuter, internet, zvučnici ili slušalice i slobodno vreme između 20h i 2:30h ujutru. Više informacija možete naći na sajtu Virtuelnog Teleskopa ili Astronoma bez granica.
Takođe i na Facebooku se možete priključiti ovom događaju.
Izvor: Virtuelni Teleskop
Izveštaj sa zatvaranja MGA
Jan 8th
7. januara 1610. godine Galileo Galilej je uperio jedan od svojih teleskopa ka Jupiteru. Otkrio je novi sistem svetova oko Jupitera, tj. njegove najveće satelite Io, Evropu, Ganimed i Kalisto. Pored ovog došao je i do brojnih drugih otkrića.
Tačno 400 godina nakon ovog istorijskog događaja ekipa Virtuelnog Teleskopa (Virtual Telescope) iz Italije sa gospodinom Gianluca Masi na čelu organizovala je događaj povodom završetka proslave MGA2009.
Ovom prilikom planirano je da se organizuje posmatranje mnogih interesantnih nebeskih objekata, sa napred navedenim Galilejevim objektima na čelu. Nažalost zbog loših vremenskih uslova (oblaka i vlažnosti) posmatranje nije realizovano. Umesto toga gospodin Masi je održao kratko predavanje o Galileju, njegovim delima, otkrićima, prikazujući slike njegovih knjiga i crteža. Loše vreme nije jedini maler koji je zadesio ekipu. Glavni server koji omogućuje direktnu komunikaciju sa domaćinom se pokvario, tako da dobar broj gledalaca nije mogao da podeli komentare sa domaćinom (među njima sam bio i ja). Predavanje je bilo veoma zanimljivo i događaju je prisustvovalo preko interneta veliki broj ljudi (oko 800). Predavanje je održano na engleskom jeziku.
Gospodin Masi se ovom prilikom osvrnuo i na prethodnu godinu (2009) i sumirao rezultate koji su postignuti tokom proslave MGA 2009 i u Italiji i od strane njega i njegovih saradnika. Bilo je reči o daljoj popularizaciji astronomije, ali ne sa aspekta mobilizacije novih naučnika i profesionalnih astronoma, već više sa aspekta boljeg razumevanja noćnog neba, njegovog sadržaja i lepote. Takođe bilo je i reči o problemu svetlosnog zagađenja i borbe za vedro noćno nebo.
Ideja o Virtuelnom Teleskopu je odlična i daje odlične rezultate. Čak 100 000 ljudi je uzelo učešće u nekom od 45 organizovanih i realizovanih aktivnosti povodom MGA2009. Mogu se pohvaliti time da sam lično učestvovao i ostvario saradnju sa njima na globalnom projektu „Galilean nights“.
Na kraju mogu samo reći da kraj 2009. godine ne znači i kraj astronomije u Srbiji i svetu, već početak njene dalje popularizacije i afirmacije u globalnom društvu. Nažalost u Srbiji nije baš najbolje počela s obzirom da smo u 2009. ostali bez poslednjeg astronomskog časopisa, Astronomskog magazina.
Pomračenje Meseca iz Kruševca
Jan 2nd
Kao što svi znate, 31. decembra sada već prošle godine (2009) odigralo se delimično pomračenje Meseca. Pomračenje je trajalo od 19:52h do 20:52h, a pri maksimumu pomračenja, koji se odigrao oko 20:22h, oko 7% Meseca je bilo u senci. Te večeri je bio drugi pun Mesec u decembru i ta pojava se naziva “plavi Mesec”. Ova pojava je veoma retka jer između dva puna Meseca protekne period od 28 dana, koji nije usaglašen sa trajanjem kalendarskog meseca.
Iako je bila novogodišnja noć, temperatura je bila prijatna, i bez obzira na tanke oblake, napravio sam nekoliko fotografija koje možete da vidite ovde:
Snimao sam afokalno, koristeći teleskop Tele-science 60/700 i SAMSUNG Digimax S500 fotoaparat, kao i okulare od 20mm i 12,5 mm.
Želim svim poštovaocima i čitaocima sajta Viva-fizika da poželim srećnu Novu 2010. godinu i poručim da iako je Međunarodna godina astronomije 2009. završena, ovo nije kraj već samo početak dalje popualrizacije nauke i astronomije, kao i njen povratak na mesto koje zaslužuje u društvenom sistemu Srbije.
