Marija Janković
Učenica četvrtog razreda Računarske gimnazije. Polaznica seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica, jedna od urednika Viva-fizika portala, kao i član redakcije učeničkog časopisa Microsoft Srbija programa Partneri u učenju. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija.
Posts by Marija Janković
Fraktali – II deo
Jun 21st
Fraktalna dimenzija. Poznato je da tačka ima nula dimenzija, linija jednu, ravan dve, a svet oko nas, onako kako ga mi svakodnevno posmatramo, tri dimenzije. Ovde govorimo najpre o topološkoj dimenziji. Zamislimo sada jednu liniju. Ukoliko je dupliramo u jednom (i jedinom, jer linija ima jednu dimenziju) postojećem pravcu, dobićemo duplo veći od polaznog objekta. Ukoliko kvadrat u ravni dupliramo u svakoj mogućoj dimenziji (duplo povećamo stranice kvadrata), dobićemo četiri puta veći objekat. Sličnim postupkom za kocku u prostoru dobićemo kocku osam puta veću. Dakle, ukoliko uzmemo objekat linearne dužine jednake 1 u D-dimenzionalnom prostoru i smanjimo njegovu veličinu l puta u svakoj od 
Matematički prostor koji je najbliži našim shvatanjima jeste trodimenzionalni prostor Euklidske geometrije. U Euklidskom prostoru razdaljina između dve tačke je obična prava linija. U matematici postoji uopštenje ovog prostora, metrički prostor koji je definisan skupom i razdaljinom između elemenata skupa. Odabirom te razdaljine, odnosno metrike, možemo kreirati različite oblike prostora. Tako, naprimer, Rimanova geometrija proučava zakrivljeni prostor koji predviđa Opšta teorija relativnosti. U ovakvim, drugačijim prostorima, topološka dimenzija takođe ima svoje uopštenje. Hauzdorfova (ili Hauzdorf-Besicovič) dimenzija je nenegativni realni broj koji se može povezati sa bilo kojim metričkim prostorom. Hauzdorfova dimenzija tačke je, kao i topološka, jednaka nuli, za liniju je jedan, a za ravan dva itd. Međutim, Hauzdorfova dimenzija može imati i vrednosti između celih brojeva za mnoge nepravilne skupove metričkih prostora, pa tako i za samoslične skupove – fraktale. Hauzdorfovu dimenziju kod fraktala nazivamo još i fraktalna dimenzija. More >
Fraktali – I deo
Jun 18th
Svoju knjigu „Fraktali svuda“ Majkl Barnsli s pravom započinje rečima: „Fraktalna geometrija učiniće da sve posmatrate drugačije. Postoji opasnost u daljem čitanju. Rizikujete da izgubite svoje dečje poglede na oblake, šume, galaksije, lišće, pera, cveće, kamenje, planine…“
Uistinu, fraktali su svuda oko nas. Ne samo u obliku i izgledu stvari koje nas okružuju, već i u samoj srži raznih fenomena, u funkcijama koje opisuju jednostavnije i kompleksnije sisteme i procese. Veoma važnu primenu našli su u teoriji haosa. Naravno, umetnost ih takođe iskorišćava do krajnjih granica.
Ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna definicija fraktala. Verovatno najbliža bi bila ona koju je dao zvanični začetnik matematičke oblasti koja se bavi fraktalima, Benoa Mandelbrot: “Hrapav ili izlomljeni geometrijski oblik koji može biti podeljen u delove, od kojih je svaki (barem približno) umanjena kopija celine“. More >
Bestežinsko stanje i matične ćelije
May 12th
Bestežinsko stanje u letelicama na orbiti oko Zemlje, znano i kao mikrogravitacija, utiče na ljudsko telo mnogo ozbiljnije nego što se to obično misli. Ma koliko zabavno izgledalo lebdeti u unutrašnjosti svemirskog broda, mnogo je truda uloženo u to da se u takvim uslovima očuva zdravlje astronauta. More >
Na granicama hemije
May 10th
U četvrtak ove nedelje počinje novi ciklus predavanja četvrtkom u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, “Na granicama hemije”.
NAFTA – NEZAMENLJIVO GORIVO I OPASAN ZAGAĐIVAČ (13. maj u 18 časova)
Dr Branimir Jovancicevic, profesor univerziteta
SINTEZA LEKOVA – TAMIFLU (20. maj u 18 časova)
Dr Zorana Ferjancic, docent univerziteta
AKTIVNI MOLEKULI VINA (27. maj u 18 časova)
Dr Vele Tesevic, profesor univerziteta
Ulaz je slobodan.
“Habl” u 3D
May 10th
Pre oko godinu dana izvršena je poslednja opravka svemirskog teleskopa „Habl“. Sedam astronauta je posetilo „Habl“ šatlom „Atlantis“. Njih četvorica su tokom 13 dana, u pet svemirskih šetnji, uz pomoć ručno upravljane robotske ruke šatla, zamenjivali pokvarene instrumente i dodavali nove, a zamenjeno je i šest „Hablovih“ baterija, svaka mase po 57 kilograma, koje su stare koliko i sam teleskop. Naročito je bila neophodna popravka elektronike nakon velikog kvara u septembru 2008. godine. Tokom misije posada je stigla i da telefonski razgovara sa predsednikom Obamom, kao i da postu
je na Twitter-u o svom radu.
Zbog čega se sada podsećamo misije od pre godinu dana? Između ostalog, posada „Atlantisa“ sa sobom je na put nosila specijalnu IMAX-ovu kameru, kojom je dokumentovala radove na Hablu. U martu ove godine, mesec dana nakon što je teleskop proslavio dvadeset godina svog postojanja, premijerno je prikazan ovaj dokumentarac. Film je urađen u popularnoj 3D tehnologiji, ponovno proslavljenoj poslednjih meseci filmovima „Avatar“ i „Alisa u zemlji čuda“ i traje svega 45 minuta.
„Hubble 3D“ režirao je Toni Majers, a narator je poznati glumac Leonardo DiKaprio. Film započinje pregledom „Hablove“ istorije, dok su u glavnom delu snimci radova posade. Na kraju, predstavljen je Kosmos onako kako smo ga upoznali uz pomoć „Habla“.
Za sada nije poznato da li će se i kada ovaj film pojaviti i kod nas. Trejler filma možete pogledati na: http://www.youtube.com/watch?v=SO4ZWJlROwE , a zvanična stranica na IMAX-ovom sajtu je (izuzetno spora tokom učitavanja, samo za brze konekcije): http://www.imax.com/hubble/ .
Fizika uživo
Apr 16th
Ciklus predavanja Fizika uživo na Fizičkom fakultetu u Beogradu održaće se po drugi put u četvrtak, 22. aprila 2010. godine, sa početkom u 9.00 časova, na adresi Studentski trg 12, na trecem spratu. Ova konferencija namenjena je pre svega učenicima, ali i svima koji su zainteresovani da otkriju tajne sveta koji nas okružuje.
Spisak predavanja:
CERN: Put u središte materije (Prof. dr Jovan Puzović)
Laseri kao oružje budućnosti (Prof. dr Milorad Kuraica)
Evolucija svemira i tamna materija (Prof. dr Maja Burić)
Prognoza vremena (Prof. dr Lazar Lazić)
Fizika nanosveta (Asistent mr Saša Dmitrović)
Priroda je puna magičnih pojava koje čekaju radoznale umove da ih rasvetle. Dođi na II konferenciju Fizika uživo i pridruži se onima čija radoznalost pomera granice znanja.
Istorijski sudar
Mar 31st
Juče, 30. marta 2010. godine, u 13:06 po lokalnom (i našem) vremenu, nakon dva neuspela pokušaja ranije tokom dana, u Velikom hadronskom sudaraču (LHC-u) u istraživačkom centru CERN kod Ženeve, postignut je sudar dva protona iz dva protonska snopa ubrzana do rekordne energije od 7 TeV (sedam biliona elektron-volti). Iako zanemarljivo mala energija za svakodnevni svet oko nas, za jedan proton ova energija znači brzinu od 99,9999 procenata brzine svetlosti. Otvorena je sezona lova na tamnu materiju, nove sile, nove dimenzije, supersimetrične čestice i Higsov bozon.
Ovim događajem LHC je utvrdio svoju poziciju najvažnijeg tekućeg eksperimenta na svetu. Od nezamislivo obilnih gomila podataka koji će biti dobijeni tokom sudara visokoenergetskih čestica u 27 kilometara dugačkom podzemnom tunelu fizičari očekuju da izvedu zaključke koji bi mogli promeniti naše poimanje sveta. Postojanje teoretski predviđenih i postuliranih čestica i oblika materije trebalo bi da bude potvrđeno u bliskoj budućnosti, simuliranjem uslova u kojima se svemir nalazio tek nekoliko trenutaka nakon Velikog praska.
Od stotine milijardi protona u snopovima, svega po nekoliko će se sudariti tokom jednog eksperimenta. Prema trenutnim planovima, LHC će raditi svakodnevno tokom narednih godinu i po do dve godine dana tokom kojih se očekuju rezultati koji bi potvrđivali trenutno prihvaćenu teoriju čestica znanu kao Standardni model, nakon čega bi se krenulo u potragu za famoznim Higsovim bozonom. Nakon ovog, naučnici se nadaju uspešnog perioda, LHC će ponovo biti ugašen zbog radova u okviru neophodnog rutinskog održavanja, provera i eventuelnih opravki. Nakon toga, LHC bi trebalo da se pokaže u svojoj punoj snazi, ubrzavajući subatomske čestice do energija od 14 TeV!
Iz CERN-a ponovno napominju i da pri ovim sudarima zaista može doći do pojave minijaturnih crnih rupa, ali i da bi novonastali objekti gotovo momentalno isparili, te nema razloga za strah da eksperimenti u LHC-u predstavljaju ikakvu opasnost po Zemlju i život na njoj.
Sunce na dlanu
Mar 8th
Zamislite da držite Sunce na dlanu!
Zahvaljujući timu astronoma, programera i umetnika, ukoliko posedujete iPhone ili iPod touch, ovako nešto više ne morate samo da zamišljate. Aplikacija razvijena kroz jedan od programa podržanih od strane NASA-e omogućava Vam da Sunce posmatrate na malom ekranu u sve tri dimenzije, obilazeći oko njega i uveličavajući regione sa aktulenom Sunčevom aktivnošću.
Da se ukratko podsetimo, još od Galilejevih prvih posmatranja kroz durbin bilo je jasno da naše Sunce nije savršena užarena lopta. Sunce je sačinjeno od užarene plazme, a njegovom površinom obično smatramo sloj nazvan fotosfera. Ova površina sačinjena je od ključajućih mehurova plazme među kojima se stvaraju snažna lokalna magnetna polja. Ona izazivaju pojavu hladnijih predela poznatih kao tamne Sunčeve pege, ali i niz drugih oblika Sunčeve aktivnosti poput protuberanci i homosferskih erupcija. Ove snažne eksplozije mogu izračiti količinu energije dovoljno za snabdevanje SAD strujom u narednih stotinu godina. Njihova snaga meri se energijom miliona i milijardi nuklearnih bombi. Sunčeva aktivnost, koja opada i raste tokom ciklusa od približno 11 godina, odgovorna je i za pojavu solarnog vetra, koji ima jak uticaj na Zemlju, njeno magnetno polje, naš život.
Fotografije koje navedena aplikacija koristi za prikazivanje trodimenzionalnog Sunca stižu na Zemlju sa dve letelice u sklopu misije STEREO (Solar-Terrestrial Relations Observatory, odnosno Opservatorija solarno-zemaljskih odnosa). Ove dve letelice snimaju Sunce iz dva različita ugla, te tako omogućavaju sklapanje trodimenzionalnih fotografija Sunca, stvarajući oduševljavajući pogled na 87% površine ove zvezde. STEREO misija je značajno doprinela proučavanju Sunčeve nemirne površine i svega što se na njoj dešava. Ova dešavanja snimaju se u ultraljubičastom delu spektra. Svi novi uočeni događaji i fotografije prosleđuju se aplikaciji na Vašem uređaju u kratkom vremenskom roku, te stoga gotovo da uvek imate “prenos uživo”. To važi kako za stranu Sunca koja je trenutno okrenuta ka Zemlji, tako i za suprotnu polusferu. Možete čak podesiti da se oglasi alarm kada na Vaš uređaj stignu podaci o najnovijem značajnom događaju. Naravno, paralelno sa fotografijama koje konstruišu 3D Sunce koje možete proizvoljno obrtati i pregledati, redovno stižu i vesti i najave predviđenih događaja.
Ime aplikacije opisane u ovom tekstu je “3D Sun” i moguće je download-ovati sa linka http://itunes.apple.com/us/app/3d-sun/id347089078 Uočićete da zapravo postoji niz sličnih aplikacija edukativnog karaktera. Naučnici i programeri su se udruženo bacili na iskorišćavanje širokih mogućnosti Apple-ovih uređaja. Neke od tih aplikacija prikazuju Zemlju u trodimenzionalnom prostoru, sadrže detaljnu mapu sveta ili imaju direktan pristup bogatim bazama fotografija astronomskih organizacija. Za ljubitelje nauke i tehnologije ovo je svakako znak da pri kupovini narednog telefona razmisle o naprednom iPhone-u, čije se cene kod nas trenutno kreću u rasponu od dve do tri stotine eura.
Voda na Mesecu
Mar 8th
Otkriće tragova vode na Marsu, ekstrasolarnoj planeti, ili čak i na malom ledenom satelitu Jupitera, Evropi, uvek je velika i očekivana vest. Svemir nas je po ko zna koji put iznenadio kada je tokom najnovijih astronautičkih misija otkrivena velika količina vode mnogo bliže no što smo se nadali.
U skorije vreme je na Mesecu, prevashodno na polovima, pronađeno više od 40 omanjih kratera, prečnika 2 do 15 kilometara, u kojima se nalazi zaledjena voda. Šta više, kao primese tog leda u nekim predelima identifikovani su ugljovodonici, najjednostavnija organska jedinjenja. Nije izmerena dubina leda u ovim kraterima, ali letelica kojom su posmatranja izvršena može da uoči led jedino debljine veće od nekoliko metara. Neke procene govore da se na Mesecu možda nalazi i do 600 miliona tona leda.
Prostor ovih kratera je večito zaklonjen od Sunčeve svetlosti. Temperature padaju i do svega 25 stepeni iznad apsolutne nule, što je hladnije od Plutonove površine. Ovi slojevi gotovo čistog leda pokriveni su zaštitnim slojem regolita, Mesečeve prašine, verovatno debljine nekoliko desetina centimetara. Ovaj suvi sloj može sprečiti isparavanje čak i u područjima izloženim Suncu. Takođe, uočeno je da se jedan deo leda na Mesecu nalazi u kristalnoj formi, umesto u amorfnoj formi u kojoj se uobičajeno nalazi na Zemlji. Osim vode i primesa ugljovodonika, primećene su i neznatne količine sumpor-dioksida i ugljen-dioksida.
Naučnici su izuzetno optimistični u pogledu ovih podataka. Smelo se čak spominje i mogućnost opstanka ljudske kolonije na Mesecu zahvaljujući resursima koji na njemu već postoje.
Misije kojima se došlo do ovog neočekivanog otkrića su pre svega Chandrayaan-1, indijska letelica, kao i LCROSS misija NASA-e. LCROSS misija sastojala se iz eksperimenta u kome je raketa snažno udarila u mesto blizu Mesečevog južnog pola. Učesnici u trenutnom detaljnom ispitivanju Meseca jesu takođe i Japan, Kina i Evropa.
Odakle voda na Mesecu? Dosadašnja saznanja ukazuju na to da postoji više uzroka za nastanak vodenog leda na Mesecu. Među tim uzrocima nalaze se interakcija sa solarnim vetrom, brzim oblacima materije izbačene tokom perioda visoke sunčeve aktivnosti, kosmičko zračenje koje može izazvati reakciju kiseonika i vodonika, a izvor vode, pa i spomenute uočene količine ugljovodonika jesu najverovatnije i asteroidi i komete.
Dok čekamo na nova posmatranja i nove eksperimente, jedno je sigurno. Mesec nikada više nećemo posmatrati samo kao suvu izbrazdanu kamenu lopticu.
Izvor: http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8544635.stm
Festival nauke i umetnosti Gimnazije „Sveti Sava“
Feb 13th
Drugu godinu za redom, u nedelju, 28. februara, sa početkom u 11 sati u Gimnaziji „Sveti Sava“ u Požegi (Vuka Karadžića 6) na 1000m2 prostora održaće se festival nauke i umetnosti pod nazivom „GIMFEST“.
U organizaciji učeničke grupe „Ključaonica“ i Gimnazije „Sveti Sava“, preko 100 demonstratora, uglavnom učenika Gimnazije, izvodiće razne naučne eksperimente, pokazivati brojne pojave, pričati o zanimljivostima iz sveta nauke i umetnosti.
Posetioci će moći da uživaju u redovnim postavkama iz 18 oblasti nauke i umetnosti, ali i predavanjima i prezentacijama koje će održati doktori nauka, umetnici i drugi ljudi koji su se već afirmisali u svojim oblastima. Ulaz na festival je besplatan.
Pokazaćemo vam kako voda pravi eksplozije, kako svetlost može da teče kao mlaz vode, loptice koje lete u vazduhu. Naelektrisaćete se toliko da vam se kosa podiže na glavi i videćete kako varnice sevaju ispod vode. Videćete kako se pravi lutkarska predstava i kako se radi kloniranje. Moći ćete da rešavate mnoge zanimljive matematičke probleme. Ovo su samo neke od brojnih stvari koje možete videti na GIMFEST-u – mestu gde se nauka i umetnost doživljavaju na potpuno drugačiji i kreativniji način.
Festival se ove godine održava drugi put i očekujemo veliku posećenost. Prošlogodišnji GIMFEST je za sobom povukao niz pozitivnih utisaka koji su odjeknuli u celoj zemlji. Osnovni cilj postojanja festivala je približavanje nauke i umetnosti posetiocima i otkrivanje zavese predrasuda koje ljudi često imaju o naučnicima ili umetnicima. Tako se stiče potpuno drugačija slika o ovim disciplinama i shvata koliko je bitno ulagati u njih. Ovo je, takođe, najbolja promocija škole u istoriji njenog postojanja, a i konačno se prevazilazi ideja o školi kao mestu u kom samo treba odraditi klasične, često dosadne obaveze. Zato GIMFEST predstavlja pravu uspešnu promociju znanja i pravih vrednosti.
Više informacija o programu na http://gimfest.blogspot.com.
by Vladimir Petrović
