David Gross odgovara
Jul 23rd
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku u 2004. godini, David Gross, pristao je da odgovori na dvadesetak pitanja koja su mu postavljena putem facebook-a i Youtube-a. Neka od pitanja su vezana za veličinu univerzuma, detekciju neutrina, knjiga koje su uticale da studira fiziku, da li zakoni fizike stvarno postoje ili su oni matematika koja pojednostavljuje stvarnost, šta bi se desilo ukoliko bi putovali brzinom većom od brzine svetlosti itd.
Dobio je Nobelovu nagradu za otkriće asimptotske slobode (što je bilo važno za razvoj kvantne hromodinamike).
Više o Grosu možete naći na:
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2004/gross-autobio.html
„Teorija Velikog praska“ popularna skoro kao teorija Velikog praska
Jul 14th
Za razliku od domaćeg serijskog TV programa koji su prethodnih godina obeležili uglavnom razni „Selo gori, a baba se češlja“ klonovi i ponovna prikazivanja „Alo-alo“ i „Mućki“, svetske (a pod time u ovom slučaju uglavnom mislim na američke) serije su postale raznovrsnije nego ikada pre. Gotovo svaka društvena grupa koje se možete setiti ima „svoju“ seriju: od tinejdžera, advokata i doktora do svemirskih kauboja, domaćica i vampira. Ono što će verovatno najviše interesovati posetioce Viva-fizike je da od 2007. postoji i serija čija radnja prati par naučnika i zaluđenika (u nedostatku adekvatnijeg prevoda reči „geek“). Njeno ime je „Teorija Velikog praska (The Big Bang Theory)“ i pre nešto više od mesec dana je u SAD emitovano finale treće sezone.
Ponegde u šali opisivana kao „Prijatelji“ sa četiri Rosa i bez Monike i Rejčel, serija počinje kada se Peni, devojka koja radi kao konobarica, useli u stan preko puta dvojice fizičara sa Kalteha, Lenarda Hofštetera i Šeldona Kupera. Pored ovo troje, glavna „postava“ serije obuhvata i Lenardove i Šeldonove prijatelje i kolege sa Kalteha, Hauarda Volovica i Ražeša Kutrapolija. Gotovo sav humor u seriji potiče od razlika u svetovima u kojima akteri žive: sa jedne strane Peni, devojka sa sela koja je došla u Los Anđeles nadajući se da će postati holivudska zvezda, skromnog formalnog obrazovanja, ali nesumnjivo socijalno inteligentna; sa druge „četvorka“ obrazovanih i genijalnih naučnika koji su kolekcionari stripova, igrači „World of Warcraft“ i „Age of Conan“ i socijalno krajnje pasivni. Kako se sprijateljuju, utiču jedni na druge, a gledaocima omogućavaju da uživaju u komičnim situacijama koje prate gotovo svaku njihovu interakciju. I u okviru „četvorke“, naravno, postoje razlike, što Peni (ili neki neupućeniji gledalac) na početku ne primećuje: od činjenice da Hauard jedini od njih nije doktor nauka, a da Ražeš nije u stanju da razgovara sa osobama ženskog pola sa kojima nije u srodstvu, do toga da je Lenard eksperimentalni fizičar i da želi aktivniji društveni život, za razliku od Šeldona koji je teorijski fizičar i potpuni antipod po pitanju društvenog života. Kada spominjemo fiziku (i nauku uopšte), važno je napomenuti da su tekstopisci serije u stalnom kontaktu sa nekim od eminentnih naučnika iz raznih oblasti nauke koji im pomažu konsultacijama u vezi sa pisanjem teksta (koji glumci kasnije imaju probleme da zapamte), tako da sve što likovi izgovaraju ima smisla i bazirano je u savremenoj nauci.
Za kraj, vratimo se na poređenje „Velikog praska“ sa „Prijateljima“. Na prvi pogled, deluje kao da osim činjenica da se većina radnje obe serije odvija u dva stana, jedan preko puta drugog, da obe serije imaju zarazne uvodne pesme i da su akteri neudati/neoženjeni dvadesetogodišnjaci, nema previše sličnosti, ali od prethodne sezone se „Veliki prasak“ prikazuje u istom udarnom terminu od 20h u kojem su se svojevremeno prikazivali „Prijatelji“, budući da rejting serije neprestano raste. Ostaje pitanje da li će ikada biti u stanju da dostigne 50 miliona gledalaca koji su svojevremeno gledali završnu epizodu „Prijatelja“. Autor ovog članka definitivno misli da je „Teorija Velikog praska“ to zaslužila svojim kvalitetom.
Živi svet Fruške Gore
Jul 14th
Kada se pomenu zanimljivi detalji žive prirode obično se pomisli na udaljene prašume, a da se i ne zna šta sve kriju šume Balkanskog poluostrva. Većina ljudi će odmah pomisliti „Milion puta sam šetao šumom i ništa osim zelenila nisam video“. Međutim, iskusnom botaničaru će i obična livada biti zanimljiva, čak i ako na prvi pogled nema zanimljivih cvetova na njoj. Koliko se samo različitih vrsta iz familije trava krije na tim livadama samo botaničari znaju. A možete saznati i vi ako malo usporite hod i zabijete nos u zelenilo livade. A tek su šume posebna priča…
Astronomski kamp Letenka 2010
Jul 12th
Od 15. do 18. jula biće održan X Astronomski kamp “Letenka”. Kao i prethodnih godina program kampa je raznovrsan i sastoji se od niza predavanja, radionica, demosntracija, prezentacija, tribina itd. Iako ima i stručnih predavanja, većinom su ona popularna i razumljiva za svakog sa srednješkolskim znanjem. Sem toga, teme predavanja su uvek zanimljive i aktuelne. Neki programi imaju takmičarski karakter (takmičenje u otkrivanju određenih nebeskih objekata, astronomski kviz itd.).
Kamp je namenjen svima onima koji žele da saznaju, nauče ili da drugom prenesu svoje znanje (uglavnom su to studenti i srednješkolci, ali ima i čitavih porodica sa sasvim malom decom). To znanje je raznovrsno, od toga kako je nastao svemir i kako su napraljveni hemijski elementi pa do Zvezdanih staza i Ratova, tj. do naučne fantastike. Učesnici kampa su sa svih strana, najviše iz Srbije, ali i iz svih bivših republika.
Kamp organizuje Astronomski magazin uz pomoć prijatelja. Kamp finansijski pomaže Porkajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj i PMF u Novom Sadu. Više informacija o kampu možete naći na sajtu organizatora.
Izvor: Svet nauke, Astronomski magazin
Satelit CoRoT i potraga za planetama nalik Zemlji
Jul 9th
Malcolm Fridlund iz Evropske Svemirske Agencije (ESA) opisuje potragu za ekstra-solarnim planetama i objašnjava kako nam one mogu pomoći u shvatanju porekla života na Zemlji.
Image courtesy of ESA
CoRoT
27 – Decembra 2006. godine, Francuska svemirska agencija CNES (Centre National d’Etudes Spatiales), ESA i njihovi partneri su lansirali satelit CoRoT (Convection, Rotation and planetary Transits) za potragu malih Zemljolikih planeta van Sunčevog sistema i uočavanje ‘zvezdanih potresa’. CoRoT je namenjen ispitivanju rotacije zvezda i konvekcije vrućeg gasa iz zvezdane unutrašnjosti. Takođe je namenjen i za detektovanje prelaza planeta između Zemlje i diska zvezda (tranzit planeta).
Sva tri fenomena se mogu proučavati merenjem promena intenziteta emitovane svetlosti sa posmatranih zvezda. Konvekcija iz unutrašnjosti zvezde uzrokuje smanjenje ili povećanje intenziteta svetlosti za milioniti deo. Područja intenzivne magnetne aktivnosti sprečavaju konvekciju, formirajući oblasti smanjene površinske temperature koje su vidljive kao tamne zvezdane pege. Usled rotacije zvezde, dolazi do male promene, u zavisnosti od broja zvezdanih pega na hemisferi koja je u našem vidnom polju; posmatrajući zvezdane pege možemo odrediti brzinu rotacije. Konačno, kada planeta na orbiti oko zvezde prođe između satelita CoRoT i zvezde, može se uočiti kao malo periodično smanjenje svetlosti zvezde.
Fraktali – II deo
Jun 21st
Fraktalna dimenzija. Poznato je da tačka ima nula dimenzija, linija jednu, ravan dve, a svet oko nas, onako kako ga mi svakodnevno posmatramo, tri dimenzije. Ovde govorimo najpre o topološkoj dimenziji. Zamislimo sada jednu liniju. Ukoliko je dupliramo u jednom (i jedinom, jer linija ima jednu dimenziju) postojećem pravcu, dobićemo duplo veći od polaznog objekta. Ukoliko kvadrat u ravni dupliramo u svakoj mogućoj dimenziji (duplo povećamo stranice kvadrata), dobićemo četiri puta veći objekat. Sličnim postupkom za kocku u prostoru dobićemo kocku osam puta veću. Dakle, ukoliko uzmemo objekat linearne dužine jednake 1 u D-dimenzionalnom prostoru i smanjimo njegovu veličinu l puta u svakoj od 
Matematički prostor koji je najbliži našim shvatanjima jeste trodimenzionalni prostor Euklidske geometrije. U Euklidskom prostoru razdaljina između dve tačke je obična prava linija. U matematici postoji uopštenje ovog prostora, metrički prostor koji je definisan skupom i razdaljinom između elemenata skupa. Odabirom te razdaljine, odnosno metrike, možemo kreirati različite oblike prostora. Tako, naprimer, Rimanova geometrija proučava zakrivljeni prostor koji predviđa Opšta teorija relativnosti. U ovakvim, drugačijim prostorima, topološka dimenzija takođe ima svoje uopštenje. Hauzdorfova (ili Hauzdorf-Besicovič) dimenzija je nenegativni realni broj koji se može povezati sa bilo kojim metričkim prostorom. Hauzdorfova dimenzija tačke je, kao i topološka, jednaka nuli, za liniju je jedan, a za ravan dva itd. Međutim, Hauzdorfova dimenzija može imati i vrednosti između celih brojeva za mnoge nepravilne skupove metričkih prostora, pa tako i za samoslične skupove – fraktale. Hauzdorfovu dimenziju kod fraktala nazivamo još i fraktalna dimenzija. More >
Fraktali – I deo
Jun 18th
Svoju knjigu „Fraktali svuda“ Majkl Barnsli s pravom započinje rečima: „Fraktalna geometrija učiniće da sve posmatrate drugačije. Postoji opasnost u daljem čitanju. Rizikujete da izgubite svoje dečje poglede na oblake, šume, galaksije, lišće, pera, cveće, kamenje, planine…“
Uistinu, fraktali su svuda oko nas. Ne samo u obliku i izgledu stvari koje nas okružuju, već i u samoj srži raznih fenomena, u funkcijama koje opisuju jednostavnije i kompleksnije sisteme i procese. Veoma važnu primenu našli su u teoriji haosa. Naravno, umetnost ih takođe iskorišćava do krajnjih granica.
Ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna definicija fraktala. Verovatno najbliža bi bila ona koju je dao zvanični začetnik matematičke oblasti koja se bavi fraktalima, Benoa Mandelbrot: “Hrapav ili izlomljeni geometrijski oblik koji može biti podeljen u delove, od kojih je svaki (barem približno) umanjena kopija celine“. More >
XXVIII Beogradski Astronomski Vikend
Jun 13th
Planetarijum na Kalemegdanu, 18-20. JUN 2010.
PROGRAM PREDAVANjA I AKTIVNOSTI
Petak, 18. jun 2010.
17:00 – SVEČANO OTVARANJE – prof. dr Jelena Milogradov- Turin, predsednik ADRB
17:15 – „GIGA GALAXY ZOOM – rad u Hablovom timu Evropske svemirske agencije“ – Ivana Horvat, astronom, Novi Sad
17:35 – „NASTANJIVI SVETOVI“ – Jovan Aleksić, fizičar, saradnik ADRB, finalista takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2008“
18:05 – „PUT KROZ MIKROKOSMOS“ – dr Tijana Prodanović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, pobednik takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2008“
18:40 – „DA LI I KAKO ŠTITIMO PLANETU?“ – dr Milica Kašanin Grubin, profesor Fakulteta zaštite životne sredine, Univerzitet EDUKONS, Sremska Kamenica
19:15 - PAUZA
19:30 – INFLACIONA PARADIGMA – KOSMOS KAO „ŠTAMPARIJA“ – prof. dr Goran Đorđević, Prirodno-matematički fakultet u Nišu
20:15 – „MODEL POPULARIZACIJE NAUKE KROZ SAJT www.viva-fizika.org“ – Milija Jovičić, finalista takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2009“
20:35 – „KAKO SE RODILA ASTROBIOLOGIJA – priča o ekstremofilima“ – Ilija Bilić, finalista takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2009“
21:05 – „LETNJA ŠKOLA ASTRONOMIJE – projekcija kratkog filma sa Golije 2007“ – Aleksandar Otašević, ADRB
21:30 – Posmatranja teleskopom sa terase Narodne opservatorije – Branko Simonović, saradnik ADRB
Subota, 19. jun 2010.
15:00 - „METODE I TEHNIKE NAUČNO-POPULARNIH PREDAVANJA“ – Jovan Aleksić, fizičar, saradnik ADRB, finalista takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2008“
15:30 - „SUNCE U VAŠEM DOMU – korišćenje solarne energije u domaćinstvu“ – Momir Đekić, pobednik takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2010“
15:50 - „DIREKTAN PRENOS IZ CENTRA SUNCA“ – Marko Rančić, finalista takmičenja „Laboratorija slavnih (FameLab) 2010“
16:10 – „KAKO ŽIVE ZVEZDE“ – Milan Milošević, urednik sajta www.svetnauke.org, AD „ALFA“ iz Niša
16:30 - „PODSTICAJNA OKOLINA ZA UČENjE PRIRODNIH NAUKA“ – dr Mirjana Popović Božić, Institut za fiziku
17:00 – PAUZA
17:15 – „TITAN – ČUDESAN SATURNOV SATELIT“ – Dragan Lazarević, rukovodilac astronomske sekcije Prirodnjačkog društva „GEA“, Vršac
17:35 – „FIZIKALIŠEŠ LI? Predstavljanje Društva ljubitelja fizike FIZIKSI“ – mr Tatjana Marković Topalović, Šabac
18:10 - OKRUGLI STO „U SFERI POPULARNE NAUKE – šta publika voli da gleda, sluša i čita o nauci“ – Moderator Ilija Bilić, učesnici: urednik Naučne redakcije RTS-a Milica Momčilović, novinari Radio Beograda Marija Mišić i Ružica Vrhovac
19:15 – „ZVEZDANI BIOSKOP: PLANETARIJUMSKA PROJEKCIJA“ – Aleksandar Otašević, ADRB
20:00 – Poseta Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, Zvezdarska šuma
20:15 – Polazak grupe sa platoa ispred Narodne opservatorije na Kalemegdanu;
21:00 – Okupljanje na Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari;
21:15 – Predstavljanje posmatračkih programa i instrumenata Astronomske opservatorije (dr Miodrag Dačić) posmatranje nebeskih tela nekim od teleskopa (ukoliko uslovi dozvole); za posetioce koji dolaze pojedinačno na Astronomsku opservatoriju: autobusi 65 i 77, trolejbusi 28 i 40, za sve četiri linije – ići do poslednjih stanica na Zvezdari.
21:00 – Posmatranja teleskopom sa terase Narodne opservatorije – Branko Simonović, saradnik ADRB (važi za one koji ne idu na Astronomsku opservatoriju na Zvezdari).
Nedelja, 20. jun 2010.
11:00 – PREDSTAVA „DOBRO MESTO“ SA ZVEZDANOM PROJEKCIJOM – Pripremila Mijatović Mirjana, vaspitač; Izvodi pretškolska grupa vrtića „NEVEN“, Zvezdanu projekciju izvodi mr Nataša Stanić
12:00 – „ZVEZDANI DETEKTIVI – ASTRONOMIJA ZA DECU, PROJEKAT SVEST O UNIVERZUMU“ I DODELA NAGRADA SA LIKOVNO-LITERARNOG KONKURSA „NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR“ – mr Nataša Stanić
Tokom čitavog Beogradskog astronomskog vikenda, posetioci će moći da pogledaju IZLOŽBU IZABRANIH DEČIJIH RADOVA SA LIKOVNO-LITERARNOG KONKURSA „NA TEBI JE DA OKTKRIJEŠ SVEMIR“. Izložbu pripremila i organizovala mr Nataša Stanić, ADRB.
Program XXVIII BAV-a pripremila:
Mr Nataša Stanić
Hemija u forenzici
Jun 9th
U četvrtak, 10. juna 2010. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20:00 časova biće održano predavanje:
Hemija u forenzici – primeri iz prakse
Predavač će biti dr Niko Radulović, docent Odseka za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Predavanje se odžava u okviru ”Projekta podizanja kapaciteta, promocija i popularizacija fizike i prirodnih nauka”. Organizatori predavanja su Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, niška Podružnica Društva fizičara Srbije i Astronomsko društvo ”Alfa” iz Niša, u saradnji sa Minstarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Forenzične nauke su one nauke koje su od važnosti za postupke pred sudovima, jer svojim sadržajem, spoznajama i posebnim stručnim znanjima onih koji se njima bave omogućavaju i/ili pomažu sudu da utvrdi činjenice relevantne za odlučivanje. Forenzika zato predstavlja novo interdisciplinarno područje zajedničko svim naučnim granama, a u funkciji je napretka nauke i potreba pravosuđa. Teme koje obrađuje forenzička hemija se prvenstveno tiču analitike uzraka sakupljenih na mestu zločina, a u ovom predavanju biće predstavljeni neki realni primeri koji demonstriraju mogućnosti forenzičke hemijske laboratorije. Biće reči o tretiranju fizičkih dokaza i donošenju valjanih zaključaka na osnovu rezultata hemijskih analiza. Primeri će se ticati analize vlakna (identifikacija i poređenje: mikroskopija, infracrvena spektroskopija), hemija otisaka prstiju (hemijski sastav latentnog ostatka otiska), ispitivanja uzroka požara (hemija vatre; uslovi za javljanje plamena; eksplozije; skupljanje uzoraka sa mesta požara) određivanja rastojanja pucanja, analize alkohola u dahu, kao i analize kontrolisanih supstanci (kvalitativna i kvantitativna analiza amfetamina, Cannabis sativa i proizvoda, heroina i kokaina).
Izvor: Svet nauke
Kad bi svi slonovi odlučili da…
Jun 8th
Na TV ekranima se ovih dana često vrtela reklama i poziv za akciju: „Očistimo Srbiju“. Među ostalim reklamama izdvojićemo sledeću. Radi se o primeru gde se masa otpada na deponijama u Srbiji poredi sa masom od oko 100 000 afričkih slonova. Postavlja se pitanje kakva kataklizma bi se desila kada bi svi slonovi skočili u isto vreme?
Jedina kataklizma koja se desila, jeste da su autori reklame propustili nekoliko bitnih časova fizike. Pretpostavimo da 100 000 afričkih slonova dođe u Srbiju, i odluči da skače (iako je to fiziološki neizvodljivo za njih) sa platforme visoke 1 metar. Iako se radi o dosta nerealnih uslova (skok slonova, ili pad treba da se desi istovremeno za sve njih). Kolika je ukupna energija skoka slonova?
